Sećanje

SEĆANJE by Vladimir Živković

Ljudi često imaju običaj da kažu kako se ne sećaju šta su jeli juče a kamoli da se sećaju nekih stvari od pre nekoliko godina ili decenija.
Šta to znači?
Ljudima je neugodno ako se nečega ne sećaju zbog kolektivnog uverenja kako čovek treba da ima dobru memoriju, jer, to je, kako se misli odlika pametnog čoveka. Sa druge strane, kada se pomenu reinkarnacija i prošli životi, čovek ume da pita: -A kako to da se ja toga ne sećam?
Naučnici će sasvim sigurno jednoga dana učiniti mogućim da se u čovekov um utisnu lažna sećanja. Ipak, čak ni tada, čovek sa takvim sećanjem neće biti siguran da li je ta sećanja zaista doživeo. Jer, sećanja deluju stvarno samo onda kada imaš siguran osećaj da si ih doživeo iskustveno.
Mnogima će biti čudno zašto sam se baš uhvatio za sećanja i memoriju čoveka.
Zamisli jedan sudski proces koji je u toku. Kada te ispitaju o činjenicama odmah posle dešavanja, ti se svega sećaš. Kada prođe izvesno vreme, isto to svedočenje ti deluje nestvarno i što te više ispituju ti sve više sumnjaš u verodostojnost svog pamćenja.
Oni kojima je ego razvijen svakako ne odstupaju od samodopadnog uverenja da ih njihov um i zapažanje ne mogu izneveriti, tj. nikako ne mogu prihvatiti činjenicu da memorija čoveka nije potpuno pouzdana.
Zašto? Zato što ego želi da bude najpametniji, najbolji i najjači (?).
Kada je Bog stvarao svet znao je da se mnogo toga treba zapamtiti. Zato je izmislio sećanje. Ipak, sećanje na daleku prošlost i prošle živote počinje da gubi smisao onda kada donosi više štete pojedincu nego što mu koristi. Trajno sećanje kao što vidimo nije korisno te je zbog toga i nepoželjno.
Čudno je to, jel’ da?
Kada čovek štiti egoizam, govori kako se ne seća šta je jeo juče, ali zato očekuje da Bog otkloni zakone stvaranja da bi ljudi mogli da se sete Stvaraoca i prošlih proživljenih života?
Koja je poenta ovog izlaganja?
Ljudi vežbaju mozak i memoriju. Ipak, ma koliko vežbali i ma koliko imali razvijenu memoriju, ona će se obavezno nekad pokazati nepouzdanom. Memorija je prolazna i bavi se prolaznim stvarima. Bog je ta memorija. Čovek zaboravlja, ali Bog ne, jer Bog zna sve. Bog je onaj koji pamti. Bog je događaj. Bog je mesto i vreme. Bog je svedok. Bog je istina.
Bog zna bukvalno sve. Zna sve ono što si zaboravio. Zna sve šta si učinio. Zna šta si zaslužio.
Zato izjava čoveka da se ne seća svojih prethodnih života a ujedno i svojih prošlih nedela nema težinu i ne određuje istinu i realnost. Samim tim nema ni situaciju da možeš izabrati da li postoje reinkarnacija i karma. Oni postoje nevezano za to da li osoba veruje ili ne, isto kao što Bog zna sve bez obzira da li se čovek nečega seća ili se ne seća.
Pouka glasi:
Sećanje i memorija nisu pouzdani u stvaranju. Naivan čovek se oslanja na ljude, materiju, fizičke zakone i dokaze. Pametan čovek se oslanja na Boga i pravedno i nenasilno postupanje. Samo budala veruje da sila i moć pobeđuju. Neznalica veruje da um caruje a da snaga klade valja. Čovek sa zlonamernim umom uvek nastrada ma koliko inteligentan bio.
Prema tome, nije sramota imati slabu memoriju. Jer, ako malo razmisliš, čovek se brine kada ne uspeva da ostvari svoje zamisli. Ako ih ostvari, brine se hoće li ih izgubiti. U tom očaju pomažu mu memorija i sećanja. Zašto bi se sećao prošlih života? Velika je bol kada izgubiš nekoga koga voliš u ovom životu. One koje si voleo u prošlom, sve si ih izgubio. Trebaju li ti takva sećanja i boli? Tačnije rečeno, Bog jedini može da podnese svu patnju stvaranja. Čovek to ne može.
Zato, možda se neko Boga ne seća. Ne seća se ni prošlih života. Ne seća se šta je jeo juče.
Bog se seća umesto njega. A samo Bog ima nepogrešivo sećanje.

Vladimir on AMAZON.com

Download Vladimir’s books on Smashwords:

Preuzmi Vladimirove knjige na Smashwords:

Vladimir on  AMAZON.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *